Дан примирја у Првом светском рату, који се у Србији обележава 11. новембра, представља државни празник и прилику за подсећање на храброст и жртву предака. На овај дан 1918. године, Силе Антанте су у француском граду Компијену потписале примирје са Немачком, чиме је окончан један од најтежих сукоба у светској историји – Први светски рат.
Симбол овог празника у Србији је цвет Наталијина рамонда, познат као „цвет-феникс“ јер након суше оживљава са првом кишом, што је метафора за васкрснуће Србије након великих губитака у рату. Цвет је добио име по краљици Наталији Обреновић, а открио га је дворски лекар и ботаничар Сава Петровић 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша
Дан примирја се као државни празник у Србији прославља од 2012. године. Овај празник се обележава и у Великој Британији, Француској, Белгији, земљама Британског Комонвелта као „Дан сећања“, док је у САД-у познат као „Дан ветерана“.
Први светски рат, који је трајао од 1914. до 1918. године, однео је преко 37 милиона живота, укључујући и скоро 1,3 милиона становника Србије. Србија, која се суочила с великим страдањима, изгубила је око трећину свог становништва, а међу њима чак 60% мушке популације.
Не желећи да се преда српска војска се повлачила преко Албаније – Албанска голгота је устаљени назив за повлачење српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915-16. током Првог светског рата. Процењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености. Након опоравка, око 150.000 припадника Српске војске се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у јуну 1916. где су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења отаџбине. Након победе, Србија је стекла ново место у свету и постала темељ нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Амблем са стилизованом Наталијином рамондом традиционално нас подсећа на значај мира и поштовање за све оне који су положили животе за слободу.
