Одлуком Владе Републике Србије, од 7. до 10. маја 2024. године, и у нашој Основној школи ,,Јован Грчић Миленко” у Беочину, обележена је ,,Недеља сећања и заједништва“, у знак сећања на прошлогодишње трагичне догађаје у ОШ ,,Владислав Рибникар“ у Београду, у Дубони и Малом Орашју, као и у Нишкој Бањи.
Најпре је 
прочитана Књига обавештења како бисмо свима скренули пажњу на значај ,,Недеље сећања и заједништва” као начина да се не заборави велика трагедија коју је доживела једна основна школа у Србији, а са њом и сви ми који смо део школства ове земље. Са великом тугом и жаљењем због изгубљених живота одлучили смо да истакнемо лепоту ђачког доба, дружења, младости и да позитивно приступамо животу, како садашњости, тј. овом тренутку, тако и будућности.
На огласној табли у ходнику школе постављен је пано на тему ,,Недеља сећања и заједништва”, са истицањем потребе и начина ЗАШТИТА ОД НАСИЉА.
Свако одељење са својим одељењским старешином, самостално или у договору са другим учитељима/наставницима, подсетило се трагичног догађаја од 3. маја 2023. године, а затим осмислило и организовало активности којима се развија: емпатија, толеранција, хуманост, поштовање, дијалог, демократска култура и заједништво.
Тим поводом подсетили смо се и филма симболичног назива ,,Школске ране” који су снимили ученици наше школе са наставницом информатике и рачунарства Жаном Пушић школске 2007/2008. године.
,,Недеља сећања и заједништва” обележена је како у централној школи од 1. до 8. разреда, тако и у подручним одељењима: Беочин селу, Черевићу и Раковцу.
Школски психолог Љиљана Михајловић урадила је анкету на тему ТОЛЕРАНЦИЈЕ од 5. до 8. разреда.
ТОЛЕРАНЦИЈА, ШТА ЈЕ ТО?
Многи од вас се сећају бајке Ханса Кристијана Андерсена „Ружно паче“, која је написана скоро пре два века.
Да се подсетимо !
„Ружно паче“ је прича о невољама и патњама малог лабуда који се грешком излегао у пачијем гнезду. Одмах на почетку је обележен као другачији и ту почињу сви његови проблеми. Мали лабуд бива омаловажаван и злостављан на разне начине и мислећи да је безвредан, напушта пачије јато.
Као и у овој бајци, све што се разликује или је другачије од нас, буди у нама непријатељство и потребу за одбацивањем.
ШТА ЈЕ ТОЛЕРАНЦИЈА?
У свакодневном животу и комуникацији често употребљавамо реч „толеранција“, не знајући њено право значење. Ова реч је преузета из латинског језика (tolerare), у преводу подносити (толерисати=подносити).
Колико је толеранција важна у свакодневном животу види се из дефиниције коју је дао УНЕСКО 1995.године:
„Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у светским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на знању, отворености, комуникацији и слободи мишљења, савести и уверењу. Толеранција је хармонија у различитостима. То није само морална дужност, то је такође политички и законит захтев. Толеранција, врлина која мир може учинити могућим, доприноси мењању културе рата у културу мира.“
Укратко, појам толеранција подразумева прихватање и уважавање туђих ставова, идеја, мишљења и начина живота. Кажемо да је неко толерантан када поштује различитост.
Међународни Дан толеранције обележава се 16. новембра.
ТОЛЕРАНЦИЈА И НЕТОЛЕРАНЦИЈА
Супротно од толеранције, нетолеранција се изражава вређањем, изругивањем, насиљем, хладноћом па и тишином. Толерантно или нетолерантно понашање није урођено, оно се учи, стиче, прво у породици, а потом у групама и установама кроз васпитање и образовање.
РЕЗУЛТАТИ НАШЕ АНКЕТЕ
Поводом Недеље сећања и заједништва, у нашој школи је спроведена кратка анкета са једним питањем „Шта је толеранција ?“ У анкети су учествовали ученици од 5 до 8 разреда, по једно одељење од сваког разреда, укупно 82 ученика. Циљ ове анкете је био да се сазна како ученици схватају појам толеранције те да се подстакну ,бар на кратко , на размишљање о овом појму.
Од укупног броја (82) анкетираних ученика , 21 ученик (25,61%) није знао шта је толеранција.
У одељењу петог разреда, 8 ученика (38,09%) није дало одговор на питање, у одељењу шестог разреда 4 ученика (22,22%) није дало одговор, у одељењу седмог разреда 3 ученика (13,04%) није дало одговор, а у одељењу осмог разреда 6 ученика (30,00%) није одговорило на питање.
Ученици петог разреда, појам толеранције најчешће описују као одговор на насиље: не обраћаш пажњу на насиље, гледање кроз прсте, трпљење, не причаш са неким, кад си стрпљив са својим бесом, игнорисање, помагање другом, пристојно понашање и сл.
Ученици шестог разреда, појам толеранције такође повезују са одговором на насиље: игнорисање, кулирање, лепо понашање, поштовање туђег мишљења и сл.
Ученици седмог разреда, већином толеранцију повезују са одговором на насиље: игнорисање, контрола понашања, трпљење, вређање, понижавање и сл.
Код ученика осмог разреда схватање појма толеранције одговара правом значењу: поштовање другог, прихватање, разумевање и поштовање других и сл.
Међу одговорима (у мањини) било је и оних са схватањем појма толеранције:
„Толеранција је када неко неког поштује без обзира на његов спољашњи изглед, где живи (у селу), како се облачи… Треба се поштовати, то јест толерисати.“
„Толеранција је друштвено прихватање и уједначавање са другачијим људима.“
„Толеранција је када друг друга не вређа због његовог физичког изгледа, менталног стања или нечег другог. Толеранција је кад другови једно другог поштују.“
У причи на почетку текста писац нам поручује:
Важно је поштовати и прихватати различитости. Ако је неко другачији, није за одбацивање.
ТОЛЕРАНЦИЈА СЕ УЧИ. УЧИМО СВИ ЗАЈЕДНО!
Психолог, Михајловић Љиљана
У ,,великој школи” направили смо пано на тему ЗАШТИТА ОД НАСИЉА.
Ученици 1-2 са учитељем Синишом Гутићем лепо дружење ,,зачини су” балончићима од сапунице што је изазвало додатну радост и осмехе ученика.
Ученици 2. и 4. разреда направили су заједничку изложбу у холу ,,мале школе” на тему другарства. Ученици су са учитељицом Зорицом Адамек погледали филм о другарству који је био инспирација за насталу изложбу.
Одељење 3-2 учитељице Љиљане Добријевић радило је ликовну радионицу са изложбом на тему ,,Хајде да се дружимо”. Радове су радили у пару или групно. Прелепи шарени и ведри радови сада красе учионицу.
У Беочин селу ученици 3-3 одељења са учитељицом Драганом Тамаш у среду, 8. маја, су се кроз ликовну радионицу на тему ,,Другарство” најпре подсетили трагичног догађаја од прошле године и разговарали о добрим и лошим стварима које могу свима да се догоде, а затим изразили своје виђење путем цртежа. Затим су у петак 10. маја на часу ЧОС-а погледали филмове на Youtube ,,Другарство”, ,,Циција” и ,,Школске ране”. Уследио је разговор о толеранцији, емпатији, хуманости и поштовању и начину на који је потребно решити било какав проблем.
Учитељица Слободанка Врговић са својим одељењем 4-1 разговарала је о задужбинама и љубави на часу српског језика.
Одељења 4-2 и 4-3 са својим учитељицама Јеленом Рајчић и Катицом Тенце обележили су ,,Недељу сећања и заједништва” кроз корелацију више предмета. На ЧОС-у су удружено погледали филм на тему другарства, а затим записивали своје објашњење значења речи ЉУБАВ, да би на часу ликовне културе цртали радове на тему другарства и љубави.
Цитираћемо неколико:
,,Људав је када чиниш добра дела за некога. Љубав је када поштујеш и опрашташ…”
,,Само верујте у љубав и она ће се десити.”
,,Љубав је када нежно приказујемо да некога волимо. Љубав треба сви да имамо.”
Ученици 4-4 из Беочин села су, са учитељицом Браниславом Буловић Ижак, на ЧОС-у погледали филм ,,Другарство” и ,,Циција”, а затим су на часу ликовне културе причали и цртали о другарство. На часу српског језика писали су саставе о најбољем другу.
Одељење 4-5 из Черевића, са учитељицом Сузаном Пантелић, је на часу одељенског старешине, а у складу са ,,Недељом сећања и заједниства”, гледаоло филм о другарству и недавно снимљен филм ,,Сећања на протекли тужан догађај у ОШ ,,Владислав Рибникар”“. Ученици су погледали филм, разговарали о овом догађају, а затим је свако у свесци за ЧОС илустровао на свој начин ове догађаје и своја сечања на исте. Ово су били дирљиви тужни тренуци.
Ученици 2-6 и 4-6 одељења, са својим учитељицама Надом Богуновић и Розалијом Живић, су разговарали на тему љубави, другарства, толеранције, а потом у школском дворишту на бетону кредама у боји нацртали коло другара, где се без обзира на различитости сви поштују и уважавају. Истакли су да је лепота баш у тој различитости. Овим путем они су желели да пошаљу љубав целом свету.
На часу српског језика и књижевности ученици 5-4 код своје разредне наставнице Светлане Зарић имали су прилику да изразе своје ставове и своје мишљење усменим и писаним путем о насиљу, толеранцији, другарству… Петаци су веома зрело и паметно размишљали на ове теме и желимо да их овим путем похвалимо.
Одељење 5-5 са одељењским старешином Горданом Пантелић Килибарда обележило је ,,Недељу сећања и заједништва“ гледањем филмовао другарству и толеранцији. Ученици су погледали филм ,,Другарство“ на интернету, а затим и филм ,,Школске ране“ који су снимили ученици наше школе са наставницом информатике Жаном Пушић школске 2027/2028. године. Уследио је разговор о гледаним филмовима.
Све одељењске старешине посветиле су час одељњског старешине ,,Недељи сећања и заједништва” развијајући код својих ученика осећај за заједништво кроз сећање на несрећни догађај.
Осим одељењских старешина ,,Недељи сећања и заједништва” прикључили су се разним активностима и наставници који ове школске године нису одељењске старешине на разне начине:
Наставница музичке културе Драгана Маријановић обрадила је и са ученицима певала песму ,,Сви смо ми исти”, уз снима Дечијег хора ,,Орфеј” (Тект и музика: Маријана Јосиповић-Мирковић, Аранжман: Ладо Леш; Видео продукција: Емир Мемедоовски; Хором руководе: Маријана Јосиповић-Мирковић и Ивана Иковић), која гласи:
Нико од нас не бира какав ће се родити,
Ни пут, а ни судбину куда ће га водити.
Могу да бирам, желим и хоћу
Љубав и срећу и дању и ноћу.
Реф. Сви смо ми исти под капом небеском
У срцу чисти волимо живот душом свом.
Где год да крочимо љубав сејемо,
И поред сунца овај свет добротом грејемо.
Он има плаве очи, а ја смеjе.
Неко је тамне пути, неко блеђе.
Неко је буца, неко мрша.
Неко је равне косе, а неко тршав.
Неко може да види прстима.
Неко може да чује очима.
Неко је цео свој живот искрено дете.
Не заборави то, велики свете.
Реф. Сви смо ми исти под капом небеском
У срцу чисти волимо живот душом свом.
Где год да крочимо љубав сејемо,
И поред сунца овај свет добротом грејемо.
Зато рашири руке, у мислима полети,
Сву срећу овог света додирни, осети.
Наставница српског језика Соња Андрић приказивала је на часу спот групе ,,Београдски синдикат”, односно песму ,,Анђели живе довека”. Песма је настала у знак сећања и поштовања према малим анђелима (и једном великом), трагично настрадалим у ОШ “Владислав Рибникар”, дана 3. маја 2023.године. Спот за песму је снимљен поводом годишњице страдања, уз сагласност и подршку родитеља и породица жртава. Аутори потресних стихова су Феђа Димовић и Дарко Марјановић, а музике Андрија Чикић (настрадали дечак) и Небојша Обрадовић.
Плачи са нама сада граде мој
Дунав и Сава нек успоре ход
Победник на ревер нек стави црни флор
Kошава нек дуне да ублажи бол
Авалски торањ нек гори ко свећа
Нек звоне сва звона без изузећа
Сваки твој трг нек нам буде капела
На свакоме ћошку нек служе опела
Нек жупан задрхти, нека тврђава јеца
И вожд да пред храмом загрли свеца
Од сада до века, да свако се сећа
Да вечно се памти, да били су деца
Анђели мали, предивни, невини,
Никоме криви, безбрижни, немирни,
Вољени, љубљени, мажени, једини,
Весели, пресрећни, незнани несрећи
Нисмо их сачували ми грешни велики
Нисмо ни слутили да зло ће се десити
Ништа на свету их неће заменити
Без њих је све празно ко њихови кревети
Остани збогом мој граде
Чувај ми добро другаре
Мајку ми грли док плаче
Залечи ране мог тате
Ја сада идем на небо
Анђели чекају мене
Остани збогом мој граде
Побрини се за себе
Једно обично јутро
Један обичан дан
Празници су прошли
Звони за први час
Деца трче ка школи
Шаљу се пољупци углас
Видимо се брзо
Kо је могао да зна
Између добра и зла
Између Раја и ужаса
Тако је танка линија
Од смисла до бесмисла
Све што смо знали
За трен је постало прах
Тамо где била је срећа
Сада само је страх
Цео свет је сад сећање
Стварност је сан
Прошлост је тамо
Где стварно припадам
Нема трена да сам сам
Без игре и осмеха
Живот је њихова песма
плес до бескраја
Једно обично јутро
Један обичан дан
Су пробали да стану
Између нас
Kао да не знају да за љубав
Нема препрека
Kао да не знају да анђели
Живе довека.
Сви ученици и наставници, као и особље школе дало је допринос овим активностима, мада нису сви забележили камером, захваљујемо им се на томе.
Управа школе