Поводом Дана школе и 180 година од рођења песника Јована Грчића Миленка, 16. новембра 2026. године, делегација ОШ „Јован Грчић Миленко” из Беочина: директорка школе Светлана Станковић, помоћница директора Сања Луковић, наставнице српског језика Валерија Златанов и Милица Топлићан, са ученицима 5-2 одељења: Сефаном Ђурђевићем, Мином Клашнић и Оливером Секереш, посетила је манастир Беочин и положила цвеће на песников гроб.
У свечаној и достојанственој атмосфери, троје наших ученика говорило је о животу и стваралаштву овог знаменитог песника, познатог као „фрушкогорски славуј”, и казивало стихове његових песама „Са Фрушке горе”, „Ох, како ми перо дршће” и „Зрачна свила”.
Присетили смо се и дирљивих стихова које је песнику посветио његов пријатељ Јован Јовановић Змај, а који су уклесани на надгробном споменику у манастирској порти.
Овим симболичним чином још једном смо одали почаст песнику чије име наша школа с поносом носи, чувајући успомену на његов живот и дело и преносећи љубав према поезији новим генерацијама.
У амфитеатру наше школе, истог дана, у 12 часова, вечано смо обележили Дан наше школе, посвећен великом песнику романтизма Јовану Грчићу Миленку, чије име с поносом носимо.
Овогодишња свечаност имала је посебан значај јер се навршило 180 година од рођења нашег песника, чији су живот и стваралаштво нераскидиво повезани са Черевићем, Фрушком гором и завичајем који је толико волео.
Посебну част учинили су нам драги гости: Биљана Јанковић, председница општине Беочин, Марица Савковић, члан Већа за образовање, Владимир Михић, задужен за комуналне делатности, рурални развој и област спорта и омладине, Тамара Белић, начелница општинске управе Беочин, Секула Петровић, заменик начелника Општинске управе Беочин, Душица Жегарац, вд директорка предшколске установе „Љуба Станковић“, Беочин, Срђан Степановић, директор ЈКП-а, Тања Дрљача, директорка Дома културе, Бојана Драшко, директорка Основне школе „Јован Поповић“ из Сусека, Педагошкиња Основне школе „Јован Поповић“ из Сусека, Данијела Ђорђевић-Шегрт, Немања Зарић, директор топлане Беочин.
Свечани програм започео је поздравним обраћањем директорке школе Светлане Станковић, која је истакла како жели да и убудуће, као и до сада, будемо школа која препознаје потенцијале сваког детета, подстиче радозналост, охрабрује различитост и верује у снагу знања.
Наступио је школски хор, након чега су наши ученици, кроз песму, музику и рецитације на српском и енглеском језику, показали богатство својих талената, знања и стваралачког духа.
Део програма био је посвећен животу и поезији Јована Грчића Миленка. Кроз пажљиво одабране стихове, музичке нумере и казивања, публика је имала прилику да се подсети песникове љубави према природи, родном крају, мајци и Милени, девојци чије је име заувек уткао у своје песничко име и стваралаштво.
Свечаност је обележио и повратак Певачке групе „Царић“, чији су наступи оставили препознатљив траг у културном животу наше школе. Посебну радост донели су и наши гости, Иван Томичић и полазници музичке радионице под вођством Даниела Ралбовског, који су својим учешћем обогатили програм и допринели његовој свечаној атмосфери. Такође смо нашу драгу колегиницу, учитељицу Слободанку Спасојевић, испратили у пензију на пригодном коктели уприличеном после приредбе.
Овај Дан школе био је много више од свечаног програма. Био је то сусрет прошлости и садашњости, традиције и младости, поезије и музике. Подсетио нас је да школа није само место стицања знања, већ и простор у којем се откривају таленти, негују пријатељства, развија љубав према уметности и чувају вредности које нас повезују.
Искрену захвалност упућујемо свим ученицима, наставницима, учитељима, сарадницима и гостима који су својим трудом, талентом и посвећеношћу допринели да овај дан остане у најлепшем сећању, а то су били: Синиша Гутић, Радмила Јовановић, Милица Топлићан, Мелита Недељковић, Сузана Мицек, Кристина Тишма,
Александар Лазовић, Љиљана Добријевић, Весна Гојић, Даниел
Ралбовски, Јевгенија Којић, Светлана Зарић, Маријета Дир.
А на крају, остаје мисао која је прожимала читаву свечаност: песници одлазе, али њихове песме настављају да живе.
Докле год се на обронцима Фрушке горе буду чули дечји гласови који казују Миленкове стихове, живеће и успомена на нашег фрушкогорског славуја.
Срећан Дан школе!


