У суботу, 12. априла 2025. године, ученици одељења 3-1 са својом учитељицом Горданом Добрички уживали су у незаборавном излету који је прошао у веселом, опуштеном и радосном расположењу.

Испоставило се да нам је свима баш овакво дружење било преко потребно!

Кренули смо из Беочина у 9 часова, а вратили се у 15, иако су ђаци били толико одушевљени да су пожелели да продужимо излет и преноћимо у хотелу до понедељка!

Током дана обишли смо Змајев музеј, где смо се упознали са животом и делом чика Јове, нашег најпознатијег дечијег песника Јована Јовановића Змаја. Затим смо наставили уживање у прелепом амбијенту Каменичког парка и са одушевљењем учествовали у ускршњој НТЦ радионици – учење кроз игру , где смо дрвена јаја фарбали салветама и понели их кући као успомену. Ту смо причали о историји парка и мистериозним легендама.  Посебно је било интересантно учествовати у играма за “зелени картон” — погађати број стабала, корака, као и тражити сакривене предмете по парку.

Највише им се, ипак, свидело када су се сликали са папагајем аром по имену Агапи, ког су случајни пролазници донели — та фотографија ће сигурно заузети посебно место у албуму!

Пењали смо се до споменика ,,Пет глава”, играли се на игралишту за децу, затим прошетали до језера и попели на мост ,,Слободе”, одакле смо видели Пероварадинску тврђаву и познату и популарну новосадску плажу ,,Штранд”. На мосту су се одушевили, посебно јер су нам возачи узвраћали поздрав, трубили, као да смо били у свадби.

Колико смо били активни током излета, показују и подаци са бројача корака: укупно је направљено 7.365 корака, прешли смо 5.155 метара, сагорели 274,2 килокалорија, а све то у трајању од 1 сат и 17 минута активног ходања, просечном брзином од 4 km/h. Чак је и графикон показао нагли скок активности у периоду од 10 до 15 часова — баш у време када смо шетали, истраживали и уживали у природи и игри!

Сви смо се вратили кући пуни утисака и са осмехом на лицу — пријатно уморни, али испуњени. Био је то онај прави, квалитетан умор, који само лепи доживљаји могу да донесу.

Фото и текст: учитељица Гордана Добрички