ОСНОВНА ШКОЛА

ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО

БЕОЧИН

Различитости уједињујемо знањем, где свако дете расте са поштовањем.“

Пројекат из предмета Дигитални свет 2024 – ИСТОРИЈСКА РАЗГЛЕДНИЦА БЕОЧИНА

мар 15, 2024 | Новости, Пројекти

Пројекат ученика 4-1 са учитељицом Слободанком Врговић представљао је нашу, Основну школу ,,Јован Грчић Миленко” из Беочина на републичком такмичењу Дигитални читалићи 2024.

Основна школа „Јован Грчић Миленко“

IV-1, учитељица: Слободанка Врговић

Пројекат из предмета Дигитални свет – ИСТОРИЈСКА РАЗГЛЕДНИЦА БЕОЧИНА

март 2024. године

Интервју на тему историје Беочина

Сагворник: Секула Петровић, заменик начелника Општинске управе општине Беочин

Приредили ученици: Амелија Викторова, Драгана Вуковић, Вељко Вуковић, Валентина Гашпаровић

БЕОЧИН-ДВОРАЦ ШПИЦЕР

Увод:

Дворац Шпицер је један од најлепших двораца у Војводини. Он се налази у Беочину, саграђен је давне 1898. године. Данас је напуштен и руиниран.

Историја дворца Шпицер:

Дворац Шпицер је саграђен 1898. године. Саградио га је Едвард Еде Шпицер за себе и своју породицу. Он је био власник фабрике цемента. На жалост породица Шпицер је морала да напусти дворац због Другог светског рата. После 1945 године Други светски рат се завршио и дворац је био школа све до 1967. године. После тога тамо је пресељена градска библиотека, а већ 1969. године у дворцу је почела са радом прва радио станица у Беочину. Ту је био и један леп ресторан. 1987. године радио станица и библиотека су премештене у нови Дом културе а ресторан је остао отворен још неколико година. Почетком 1990-их година ресторан се затворио а дворац је остао напуштен до данас. И даље је у власништву државе и пропада.

Занимљивост:

Први филм који је снимљен у дворцу Шпицер је ,,Дечак и виолина“ у ком је учествовало много деце из Беочина. Емитован је 1975. године.

 

     Јован Грчић Миленко – Историјска разгледница

Јован Грчић Миленко рођен је  у Черевићу  1846. године 9. децембра. Пореклом је био грк, родио се са презименом Грчки, али га је касније променио у Грчић.

Школовао се у Черевићу, Петроварадину, а касније и у Сегедину и Братислави. Студије медицине је похађао у Бечу.

Он је био лекар и песник а неке од његових песама су: Не бој ми се, Kад сам био, Заљубљена девојчица, Ивањско цвеће, Несташна девојка, Сунце за гором, Регрут… Од прозе је написао само три дела: Змијина кошуљица, У гостионици код Полу-звезде на имендан шантавог торбара и Сремска ружа.

Свој надимак Миленко је добио од једне девојке у коју је био заљубљен али нажалост она је умрла од исте болести од које је и он умро тј. туберкулозе. Она је преминула са само 16 година. Тада је свом имену додао Миленко – по сећању на њу.

С обзиром да је у манастиру у Беочину била болница за плућне болести, Јован се ту лечио и провео последње тренутке свог живота. Умро је 29. маја  1875. године врло млад, са само 29 година.

Јован је сахрањен у манастиру у Беочину са стиховима на гробу

,,Ево ти горе, ево којој си тол’ко пев’о

сад ти славуји поје умилне песме твоје

гора ти чува тело а спомен српство цело’’.

Приредили: Адил Kуртеши, Вељко Лукић и Михајло Љубановић ученици 4-1 разреда

 

,,Михољски сусрети села’’   Беочин село

ОПИС ДОГАЂАЈА:

Манифестација се одржава од 2020. године у Беочин селу. Она окупља мештане и направи се вашар и дружење на месту које се зове Гувно. Ту се окупе бројни учесници, произвођачи хране, пића и сремачких деликатеса, затим дечији  фолклорни  састави, самостални  уметници, занатлије и удружења. Ту Беочин представи бројне локалне потенцијале и своја умећа. Посетиоци  тако имају прилику да се подсете старих народних  обичаја и да уживају у традиционалним играма и песми али и спортским и кулинарским надметањима. Екипно спремање сача, надвлачење конопца, такмичење парова у плесу са дуњом, скакање у џаку и друге игре и активности  само су неки од садржаја програма у коме публика свих узраста може да учествује. За најмлађе учеснике  припреме се  награде. За пројекат је задужено Министарство за бригу о селу Републике Србије са циљем неговања културе, традиције и  унапређења друштвеног живота у нашим селима.

 

Приредили: ученици 4-1 разреда: Дуња Адамовић Давид